О књизи: година / - Кириле, стварно ми се свиђаш, али не желим толико да журим... Уморан сам . „Покушавам да се одмакнем од њега.“ „Више нам се не жури, душо.“ „Хоћу да идем кући, молим те, одем до врата!“ гурни, Кирил ме подигне, ухвати за браду и притисне ме у усне. Притишће ме уза зид, где осећам рукохват. Метално звецка и моја рука се нађе везана за њу „Кажем ти, никамо нам се не жури“..